Хемеротека је прва збирка Музеја позоришне уметности Србије која је осванула и у електронској форми. У јавности, ређе кад су у питању стручни коментари, али готово увек код медијских обраћања, користи се бомбастичан назив дигитализација збирке. Међутим, комплетна дигитализација је појам који подразумева неколико корака даље од онога нивоа до кога  смо ми стигли у овом тренутку.
Комплетно дигитализовани документ,  ако говоримо о новинском чланку, подразумева да се оригинал скенира или на други начин преведе у електронску слику према усвојеним стандардима за ту врсту грађе, да се обезбеди пуни приступ и претрага текста у електронској форми (помоћу ОCR-a или прекуцавањем текста у неком од програма за обраду текста), да се наведу неопходни мета подаци (најбоље у складу са стандардом постављеним Даблинским језгром),  да се обезбеди смештај за податке и пратеће мета податке, back up систем  и, коначно,  да се дефинишу правила и услови коришћења скенираних материјала и да се сва та укупна грађа организује у рачунарску, ако је могуће online базу података доступну корисницима.
Знајући да нећемо моћи одмах и све да постигнемо, трудимо се да оно што радимо буде увек у складу с пројектованим циљевима и опште прихваћеним начинима формирања ове врсте збирки.
У овом тренутнку корисницима у електронској форми доступно око 35% укупног фонда Хемеротеке. Приоритет при дигитализацији су, јасно, имале позоришне критике као највреднији део збирке. Завршено је скенирање премијерних критика београдских кућа, а у току је обрада фонда везаног за извођења позоришта из унутрашњости.
Прву дигиталну колекцију која је постала доступна online чине критике Драме Народног позоришта у Београду између два светска рата и овај фонд се још увек хостује на серверима Дигиталне Народне библиотеке Србије.

Народно позориште [Београд], Драма  (1918-1944) – позоришне критике

Остатку ретроактивно обрађиване грађе се углавном приступа преко Театрослова.

Премијере [Београд] (1944-2008) – позоришне критике***

Сви написи о позоришту у Србији (од 2008.)

Део скенираног фонда који се још увек не налази на мрежи чине ређе тражене теме махом из области опере, балета и позоришног живота изван Народног позоришта у Београду између два рата. Овај део фонда се корисницима на захтев издаје у елетронској форми путем електронске поште.
Новински исечци који се из различитих разлога налазе у фондовима других музејских збирки још увек нису скенирани, али су евидентирани (Архив: Драма, Опера, Гостовања, Сценографија и костимографија).
Музеј позоришне уметности Србије настоји да, у оквиру својих могућности, поштује што је већи број стандардних процедура, као  и да настави да континуирано обезбеђује побољшање услова рада, а самим тим и да постиже технички исправније и квалитативно и квантитативно потпуније резултате.