ПУТУЈУЋА ПОЗОРИШТА У СРБИЈИ

ОД ДРУГЕ ПОЛОВИНЕ XIX ВЕКА ДО 1945.

 

 

Аутор изложбе мр Александра Милошевић, виши кустос

Отварање у понедељак, 29. септембра 2014.

У Србији су у другој половини XIX века, брзо и с пуно импровизација, настајала путујућа позоришта, „пешачке трупе“, „летећи театри“, „путујуће дружине“. Путујући глумци су били заљубљеници у позоришну уметност, поносни, горди чергари који су се посвећивали патриотској и просветитељској улози у разним крајевима земље, приказујући национално књижевно благо кроз позоришну уметност. Доста младих талентованих глумаца је после срушеног почетничног заноса, напуштало трупе, у мукотрпном животу глади, беде и понижења, слабо плаћени процентом од целокупног прихода, изложени сталним путовањима и животним изазовима. То је било време када је одлазак у путујућа позоришта значило бити одметник од постојећег патријархалног живота.

Нека од најпознатијих путујућих позоришта су водили Паја Степић, Лаза Поповић, Фотије Иличић, Ђорђе Пелеш, Михаило Димић, Михаило Пешић, Ђура Протић, Михаило Лазић-Стриц, Светислав Динуловић, Никола-Бата Симић, Миливоје Барбарић, Милош Хаџи-Динић, Миливоје Стојковић, Михаило-Ера Марковић, Јевта Душановић, Михаило Лазић, Душан Топаловић, Димитрије Нишлић, Петар Крстоношић, Душан Животић, Исаије Јокић, Коста Делини и др.

Културна дешавања у паланкама су оглашавана узвицима „долази позориште“, реченицом која је узбуркавала животарење и учмалост у мањим срединама, уносила узбуђење и отварала нове светове, до тада само сведене на циркусе и вашаре. Основни репертоар путујућих позоришта је углавном преузиман из репертоара Краљевског српског народног позоришта у Београду. Тако је омогућен двоструки ток у размени професионалних и путујућих позоришта: с једне, пренос репертоарских оријентација, а с друге, утицај и преношење искустава афирмисаних глумаца из престонице. Пошто у то време нису постојале глумачке школе, многи чланови професионалних позоришта су започели каријере у путујућим трупама, које су сматране расадницима будућих професионалних талената.

Путујућа позоришта су наступала у неудобним салама, најчешће у локалним кафанама, уз гласно наручивање пића и хране током представа. Без обзира на услове, скромни декор у стварности крчме, костиме и лошу расвету, путујућа позоришта су у игри деловала веома сугестивно на публику и њене емоције. Окупљени око најснажније личности међу њима, зарађивали су тек за опстанак, скромну реквизиту и декор. Сценографија, костими и техничка опрема представљали су проблеме путујућих позоришта због честих путовања слабих финансијских средстава.  Дотрајале и похабане кулисе, често крпљене и премазиване, ипак су важиле за озбиљан капитал путујућих трупа, који је често био залог за неплаћену собу, храну и пиће. Сиромаштво је постављало услове више него захтеви комада, тако да су се ликови тумачили у ономе што је свако понаособ од глумаца поседовао од гардеробе или, уз срећне околности, позамљивао или добијао на поклон од мештана.

У периоду између два рата (1918-1941) бројне путујуће дружине су престајале с радом, услед неповољних друштвено-политичких и економских услова, као и оснивања бановинских позоришта 1930. која су им често забрањивала да наступају на њиховим територијама. Уз све уобичајене тешкоће, путујућа позоришта су била задужена разним таксама, због чега су играли представе са бесплатним улазом или „добровољним прилогом“, скупљајући на крају вечери бакшиш.

Путујућа позоришта у Србији су имала велики просветно-културни, национални и уметнички значај у развоју нашег народа. Без обзира на услове рада, дужину опстанка, саставе ансамбала, репертоаре и целокупан уметнички ранг, свако путујуће позориште је одиграло своју улогу у малим местима наше земље за будући ток историје српског позоришта. Не заборављајући њихов значај, у новије доба им је, на иницијативу др Миленка Мисаиловића, театролога, одата почаст подизањем спомен-обележја 1988. Вајар Јово Петијевић је у Скадарлији подигао споменик бесмртном путујућем глумцу, који је уједно позив на живу сцену на којој би се стално подсећало на зачетнике позоришног живота.

 

Александра Милошевић, виши кустос

Позориште Јована Кнежевића је настало реорганизацијом трупе Стевана Протића новембра 1860.

Путујућа трупа Драгутина-Гуте Јовановића, Шабац, 1886.

Пешачко путујуће позориште Исаије Јокића је било једно од најсиромашнијих, али цењено због апостолске посвећености и породичног заједништва међу члановима трупе

Путујуће позориште Душана Топаловића, Крагујевац, 1911.

Путни трошкови путујућег позоришта Павла-Паје Степића од Суботице до Бечкерека, 4. јун 1896.

Коста Делини, управник Повлашћеног позоришта „Јоаким Вујић“

Путујуће позориште "Јоаким Вујић" под управом Косте Делинија у Врњачкој бањи 1914. где су се затекли два дана пред анексију Босне и Херцеговине.

Путујуће позориште “Јоаким Вујић” под управом Косте Делинија у Врњачкој бањи 1914. где су се затекли два дана пред анексију Босне и Херцеговине.

8

9

Сима Бунић био је управник  Повлашћеног позоришта „Трифковић“

Сима Бунић био је управник
Повлашћеног позоришта „Трифковић“

11

12

Љуба Вукомановић (1884-1932) и његова жена  Софија-Тута Барбуловић Вукомановић (1880-1942), путујући глумци

Љуба Вукомановић (1884-1932) и његова жена
Софија-Тута Барбуловић Вукомановић (1880-1942), путујући глумци

Чланови путујућег позоришта Динуловића и Хајдушковића: Предраг Динуловић,  Мила Микић-Величковић, Шаца Микић и Деса Марковић

Чланови путујућег позоришта Динуловића и Хајдушковића: Предраг Динуловић,
Мила Микић-Величковић, Шаца Микић и Деса Марковић

Ансамбл Путујућег позориште Михаила Лазића  са Жанком Стокић као гостом, Крушевац, 1928.

Ансамбл Путујућег позориште Михаила Лазића
са Жанком Стокић као гостом, Крушевац, 1928.

Ансамбл Тимочко-косовског повлашћеног позоришта

Ансамбл Тимочко-косовског повлашћеног позоришта

17

Бакићево путујуће позориште, Ћуприја, око 1912.

Бакићево путујуће позориште, Ћуприја, око 1912.

„Зулејка, робиња босанска“, оригинална драма у пет чинова, инспирисала је 1899. Стевана Сремца да напише приповетку „Путујуће друштво“

„Зулејка, робиња босанска“, оригинална драма у пет чинова, инспирисала је 1899. Стевана Сремца да напише приповетку „Путујуће друштво“

Путујуће глумице Мила МИкић-Величковић и Деса Марковић - сестре, кћери Радивоја Динуловића

Путујуће глумице Мила МИкић-Величковић и Деса Марковић – сестре, кћери Радивоја Динуловића

Радивоје Динуловић, управник путујућег позоришта (1917-1919)

Радивоје Динуловић, управник путујућег позоришта (1917-1919)

Јован Јеремић и Милутин Џинић

Јован Јеремић и Милутин Џинић

Каја Бунић и Јованка Краснић (Српско позориште "Заједница" Симе Бунића)

Каја Бунић и Јованка Краснић (Српско позориште “Заједница” Симе Бунића)

Путујуће глумице из Бакићева дружине почетком XX века.

Путујуће глумице из Бакићева дружине почетком XX века.

Путујуће позориште Михаила Лазића на гостовању у Врњачкој бањи, око 1911.

Путујуће позориште Михаила Лазића на гостовању у Врњачкој бањи, око 1911.

МАра Наумовић и Љубинка Ракићева, путујуће глумице из Бакићеве трупе, око 1910.

МАра Наумовић и Љубинка Ракићева, путујуће глумице из Бакићеве трупе, око 1910.

Глумци путујућег позоришта Душана Топаловића: (слева) Љуба Петровић, кројач из Краљева и пријатељ глумаца и глумци - Реља Гавриловић, Никола Јовановић и Душан Животић током гостовања у Краљеву 5. новембра 1911.

Глумци путујућег позоришта Душана Топаловића: (слева) Љуба Петровић, кројач из Краљева и пријатељ глумаца и глумци – Реља Гавриловић, Никола Јовановић и Душан Животић током гостовања у Краљеву 5. новембра 1911.

Позориште Љубомира Рајичића-Чврге  у Нишкој бањи, 1923.

Позориште Љубомира Рајичића-Чврге
у Нишкој бањи, 1923.

43

Љубомир Рајичић-Чврга основао је своје прво  путујуће позориште 1897, потом је са глумцем  Душаном Топаловићем водио позориште  „Гундулић“ (1904-1912)  и Нишко градско повлашћено позориште (1920-1929)

Љубомир Рајичић-Чврга основао је своје прво
путујуће позориште 1897, потом је са глумцем
Душаном Топаловићем водио позориште
„Гундулић“ (1904-1912)
и Нишко градско повлашћено позориште (1920-1929)

45

Телеграм Јована Геца

Телеграм Јована Геца

Признаница Лазара Лугумерског да је примио плату, Земун, 1868.

Признаница Лазара Лугумерског да је примио плату, Земун, 1868.

v3

Молба Светислава и Маре Динуловић Управи Српског народног позоришта у Новом Саду да их прими у чланство, 1880.

Молба Светислава и Маре Динуловић Управи Српског народног позоришта у Новом Саду да их прими у чланство, 1880.

Спомен-обележје путујућем глумцу у Скадарлији,  аутор Јово Петијевић 1988.

Спомен-обележје путујућем глумцу у Скадарлији,
аутор Јово Петијевић 1988.

Љубомир Симовић, “Путујуће позориште Шопаловић”, режија Егон Савин

46

47

51

Душан Животић, управник Подрињског повлашћеног позориштa 1922.

Душан Животић, управник Подрињског повлашћеног позориштa 1922.

49

50

Путујуће позориште Светозара Цветковића: сцена пред кафаном из комада „Јованча Мераклија“ Д. Цветковића, Неготин, 1939.

Путујуће позориште Светозара Цветковића: сцена пред кафаном из комада „Јованча Мераклија“ Д. Цветковића, Неготин, 1939.

Путујуће позориште Светозара Цветковића: завршна сцена из комада „Јованча Мераклија“ Д. Цветковића,  на импровизованој сцени на селу, 1938.

Путујуће позориште Светозара Цветковића: завршна сцена из комада „Јованча Мераклија“ Д. Цветковића,
на импровизованој сцени на селу, 1938.

55

56

57

Позориште Љубомира Рајичића-Чврге  у Нишкој бањи, 1923.

Позориште Љубомира Рајичића-Чврге
у Нишкој бањи, 1923.

59

Петар Христилић, управник путујућег позоришта  (1919-1925) – портрет

Петар Христилић, управник путујућег позоришта
(1919-1925) – портрет

Дописна карта „Госпођици Љубици Јовановићевој, чланици позоришта 'Синђелић', Ниш“ – За успомену, Ђока (Иван Динуловић и Ђока Јовановић)

Дописна карта „Госпођици Љубици Јовановићевој, чланици позоришта ‘Синђелић’, Ниш“ – За успомену, Ђока (Иван Динуловић и Ђока Јовановић)

Ђорђе и Јелена Протић

Ђорђе и Јелена Протић

Део ансамбла путујућег позоришта Душана Животића, Призрен, 1936.

Део ансамбла путујућег позоришта Душана Животића, Призрен, 1936.

Милош Обреновић и Јосиф Срдановић

Милош Обреновић и Јосиф Срдановић

Путујући глумци: Милутин Џимић (стоји),  Љубица Јовановић (прва с лева, седи)

Путујући глумци: Милутин Џимић (стоји),
Љубица Јовановић (прва с лева, седи)

Путујуће позориште Михаила Лазића: Милорад Петровић са женом, Катица Лазић, Љубица Јовановић и Штефика Јовановић, Врњачка бања, 1925.

Путујуће позориште Михаила Лазића: Милорад Петровић са женом, Катица Лазић, Љубица Јовановић и Штефика Јовановић, Врњачка бања, 1925.

Путујуће глумице: Милева Марковић и Гина Ђорђевић

Путујуће глумице: Милева Марковић и Гина Ђорђевић

Позориште Душана Животића: сцена из представе  „Минут после десет“ (први чин) 1943.

Позориште Душана Животића: сцена из представе
„Минут после десет“ (први чин) 1943.

Глумци београдског „Малог позоришта“  на читаћој проби комада „Чича Мартин Амалин“, 1935.

Глумци београдског „Малог позоришта“
на читаћој проби комада „Чича Мартин Амалин“, 1935.

Путујуће позориште "Боем": Добрица Милутиновић на гостовању, Јагодина, 1935.

Путујуће позориште “Боем”: Добрица Милутиновић на гостовању, Јагодина, 1935.

Сцена из представе "Код Белог коња", Мало позориште Душана Животића

Сцена из представе “Код Белог коња”, Мало позориште Душана Животића

v1

Дозвола за рад Драгутина Јовановића у Котору, 1891.

Дозвола за рад Драгутина Јовановића у Котору, 1891.

Хотел "Славија"

Хотел “Славија”

Ресторација и пивница "Загреб"

Ресторација и пивница “Загреб”

v4-1

Извештај управникаД. Петровића да је Светислав Динуловић изменио текст на представи "Девојачка клетва" и упутио двосмислену реченицу Зорки Тодосићки: "Придржи ми, Ружо, док ти метем", 21. децембар 1898.

Извештај управникаД. Петровића да је Светислав Динуловић изменио текст на представи "Девојачка клетва" и упутио двосмислену реченицу Зорки Тодосићки: "Придржи ми, Ружо, док ти метем", 21. децембар 1898.

Извештај управникаД. Петровића да је Светислав Динуловић изменио текст на представи “Девојачка клетва” и упутио двосмислену реченицу Зорки Тодосићки: “Придржи ми, Ружо, док ти метем”, 21. децембар 1898.

v2-4

Глумице нишког позоришта "Синђелић"

Глумице нишког позоришта “Синђелић”

v7

Путујући глумци, балада безимених

 

 

Путујући глумци, рабаџије нежне,

што чекају ноћима, зорама, премалећима,

да им рамена Корбаћа, Хамлета, Јегора,

слети грлица или фламенго модри

и да им, уместо босиока, или зановета

замирише винова лоза и крбла на коњима

сунцокрету у ноћи најсличнији

изгубиће вечерас гласове

Егмонта, Мора, Јованче и Калче.

И загрцнуће се од слане погаче

почеће да ридају, да урлају, и да се смеју,

мрвећи залогаје из Хамлета

који је, без редитеља и компаса,

заиграо по салашима бачким и сремским,

и моравским варошима и тимочким вашарима

као да је предосетио како је

данска, свуда иста лађа са грешком

у пејсажу седам гора и седам мора.

 

Милосав Буца Мирковић

v3-1

v3-3

v3-5

v3-2

v3-4

v3-6

v3-7

Молба групе глумаца да им се одобри играње представе у корист Ђорђа Протића, 1904.

Молба групе глумаца да им се одобри играње представе у корист Ђорђа Протића, 1904.

v6-3

"Кнежева пивара"

“Кнежева пивара”

Уверење о владању Драгутина Јовановића за време гостовања у Шапцу, 1886.

Уверење о владању Драгутина Јовановића за време гостовања у Шапцу, 1886.

МПУС

ХВАЛА НА ПОСЕТИ!