Иако га можемо сматрати пратећом манифестацијом једне позоришне представе, стваралаштво у области позоришног програма и плаката је визуелног дејства и формално је везано за графичке концепте ликовних уметности, па га у данашње време неки сматрају посебном граном ликовне уметности, односно графичког дизајна.Делимична потврда овог становишта су и редовне изложбе (бијеналне) југословенског позоришног плаката и програма, које се одржавају у оквиру Стеријиног позорја од 1973. године. Оваква презентација југословенске плакатске продукције из области театра, омогућава нам не само глобалан увид у информацију, већ и прилику да закључимо да су данас не само свака добра позоришна кућа, фестивал или манифестација, већ свака појединачна позоришна продукција означени својим плакатом, програмом, улазницом, каталогом, огласом у новинама, као посебним знаком, а што сасвим одговара сензибилитету савременог гледаоца, који све више доживљава театарски догађај укупно, са свим оним што му непосредно претходи и што му потом следи.
Као што је позоришна представа у својој бити колективни чин, тако је плакат, заправо, заједничко дело скупине, у којој су уз аутора-дизајнера, суделује и пропагандиста, писац текста, типограф и штампар, на крају. Аутор мора, такође, врло добро да познаје текст (садржај, род, жанр), редитељску концепцију, глуму, поенту или доминанатне акценте и атмосферу комада, али и гледалишта, да би сви ови елементи резултирали што прецизнијим, оригиналнијим и ефектнијим плакатом као средством споразумевања између театра и публике. Ако задовољи и виши естетски критеријум,онда нам је јасно зашто се све више увиђа вредност позоришног плаката као историјског сведочанства и друштвеног документа.
Збирка позоришних плаката и програма подељена је хронолошки на два периода – од појаве првог нашег позоришног плаката до 1944. године, и од 1944. до данас.У оквиру ове две целине издвајају се следеће теме: Београдска позоришта (драма, опера, балет), Позоришта у унутрашњости (драма, опера, балет), Концерти (Коларчев народни универзитет, разне сцене), Фестивали, Јубилеји, Изложбе, Гостовања (Иностране трупе у Београду, Домаће трупе у Београду, Српска позоришта у иностранству), Позоришта пре Другог светског рата, Раритети, Програми иностраних позоришта. За претрагу фонда користе се одговарајући индекси и спискови

Најзаступљенија позоришта

Title

45%

Title

30%

Title

15%

Title

5%

Title

5%

Збирком руководи

мр Александра Милошевић, виши кустос

биографија

Име и Презиме (потребно)

Е-маил адреса (потребно)

Тема

Ваша порука